22.04.2018.godine

Na beogradskom Starom sajmištu, kod Spomenika "Žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu", obeležen je Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma.

Ceremoniji su prisustvovali predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Tefik Ramadanović, zamenik predsednika Izvršnog odbora dr Dragoljub Acković i generalni sekretar Zoran Kalanjoš.

Državnu ceremoniju predvodio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.

Ceremoniji su prisustvovali I preživeli zatočenici logora smrti, članovi porodica stradalih, predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije, diplomatskog kora, udruženja i građani.

Najzloglasniji nacistički logor na teritoriji okupirane Srbije bio je koncentracioni logor na Starom sajmištu u Beogradu, čiji su zatočenici, uglavnom Srbi, Jevreji i Romi, masovno ubijani od 1941. do 1944. godine.

Ovaj dan posvećen je sećanju na Srbe, Jevreje i Rome stradale u masovnim i nečovečnim usmrćivanjima tokom Drugog svetskog rata.

Dan sećanja na žrtve genocida obeležava se 22. aprila u spomen na dan 1945. godine kad je došlo do proboja grupe zatočenika ustaškog logora smrti u Jasenovcu-Donja Gradina u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH).

Sistem koncentracionih logora Jasenovac predstavlja jedno od najvećih stratišta u Drugom svetskom ratu.

Za utorak, 24. aprila 2018. godine, zakazana je druga sednica Koordinacionog tela za praćenje realizacije Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja za period od 2016-2025. godine. Sednica će biti održana u zgradi Vlade Republike Srbije, sa početkom od 9 časova.

Na pomenutoj Sednici raspravljaće se o predlogu za ukidanje kvote pri upisu studenata romske nacionalnosti na visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija, na inicijativu potpredsednice Vlade Republike Srbije prof. dr Zorane Z. Mihajlović, predsednice Koordinacionog tela za praćenje realizacije Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja za period od 2016-2025. godine i Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Republike Srbije.

Mere afirmativne akcije za upis na visoko obrazovanje za pripadnike romske zajednice sprovode se u saradnji sa visokoškolskim ustanovama. Visokoškolska ustanova, čiji je osnivač Republika Srbija, obavezna je da za upis romskih studenata predvidi broj studenata koji se finansiraju iz budžeta.

Uočena je potreba za ovakvim dodatnim vidom afirmacije pri upisu romskih studenata. Predlog Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Republike Srbije jeste da se postojeća kvota (od 1%) ukine, kako bi svaki kandidat, pripadnik romske populacije koji je položio prijemni ispit, mogao da upiše željeni fakultet što bi doprinelo mnogo većoj inkluziji.

Na ovaj način unaprediće se položaj romske zajednice u Republici Srbiji, inicijativom da što veći broj mladih Roma i Romkinja dobiju šansu da nastave školovanje u statusu budžetskog studenta.

Predsedavajući Koordinacijom i predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine mr Jene Hajnal sazvao je sednicu Koordinacije nacionalnih saveta nacionalnih manjina koja se organizovala u Novom Sadu u Skupštini Autonomne Pokrajne Vojvodine 12.04.2018. godine. Na sastanku ispred romskog nacionalnog saveta je prisustvovala zamenica predsednika Jelena Jovanović. Glavna tema sastanka je bila predloženi tekst Nacrta Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Davanjem određenih sugestija, primedbi, na tekst Nacrta Zakona o nacionalnim savetima očekuje se i u ponedeljak poslednji sastanak Koordinacije Nacionalnog saveta u Beogradu oko novog Zakona o nacionalnim savetima pre ulaska u skupštinsku raspravu.

U Novom Sadu 12 i 13. aprila je održana dvodnevna konferencija na temu “Jezik, kultura i identitet” na kojem je ispred romskog nacionalnog saveta uzela učešće zamenica predsednika nacionalnog saveta Roma Jelena Jovanović koja je između ostalog rekla “Romska zajednica, dinamična, transnacionalna zajednica, vezuje se za više država i živi u više država. Među tim državama je Srbija, a posebno Vojvodina čija je istorija specična i kroz istorijski razvoj je stvoreno multietničko, multikonfesionalno  društvo. To je čini složenom, ali i bogatom sredinom. Bogatstva podneblja nema bez bogatstva kultura, a romski jezik i kultura duboko su uvreženi u postojanje Vojvodine i Srbije, kao i drugih delova Evorpe i sveta. Upravo zaštita kulturne raznolikosti jeste neodvojiva od poštovanja dostojanstva čoveka i ljudskih prava, posebno kada je reč o nacionalnim manjinama i autohtonim narodima. Iz činjenice da negovanje jezika i kulture čini deo čuvanja identiteta, značaj koji nastavnici romskog jezika imaju u tom procesu je nemerljiv. Jer, kultura i obrazovanje su stubovi civilizacije koji treba pre svega da budu upućeni omladini, koja treba da se stara o njima. Evropska povelja prihvata i poštuje regionalne i manjinske jezike, a Romski jezik za Rome ima neprocenjiv nacionalni, kulturni i istorijski značaj. Kao kulturno dobro, koje se neprestano ugrožava, uživa zaštitu UNESCO-a u meri i na način kao što je to slučaj sa kulturnim dobrima, istorijskim znamenitostima i prirodnim retkostima raznih naroda i zemalja”.