Logo Saveta za sajt baner copy

Nacionalni savet romske nacionalne manjine

Nacionalni savet romske nacionalne manjine

Solidarnost i razumevanje - dve osnovne poruke koje su poslate sa otvaranja škole tolerancije

15139344 10209645703832514 1396085602 n

 

Predsednik upravnog odbora "Fondacije Nada" Nebojša Jordanović, svečano je otvorio kulturno-umetnički program koji je imao za cilj da afirmiše otvaranje Škole tolernacije.

- Nije slučajno to što smo većeras u Francuskom Institutu, to je zato što delimo zajedničko poštovanje prema ideji slobode, jednakosti i bratstva, koji je francuski narod podario Evropi - istakao je na početku Jordanović.

Svečanom otvaranju Škole tolerancije prisustvovali su i Buzijen Behilijan, advokat iz Pariza, koji se prisutnima obratio na svom maternjem jeziku, a govorio je o srpsko-francuskih odnosima i konceptu tolerancije kroz istoriju odnosa dveju zemalja.

Doktor Dušan Janjić, predsednik Foruma za etničke odnose je takodje prisustvovao ovom skupu, koji je između oslalog rekao:

- Tolerancija kao sinonim "živeti zajedno", a ne "živeti jedan za drugoga", je jos uvek ideal Evrope, ili barem onoga dela Evrope koje deli ideale liberte, laternite i egalite - rekao je on i istakao da tolerancija i pomirenje uvek trebaju da budu na prvom mestu u Republici Srbiji.

Predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne zajednice, prof. Vitomir Mihajlović, zahvalio se prisutnima, presedavajućem, prijateljima iz Francuske, direktoru Zan Batistu i izrazio posebnu zahvalnost Francuskom institutu i delegaciji "Fondacije Nada".

- Kada je reč o toleraniciji prema pripadnicima romske nacionalne zajednice, apsolutno su vidljive predrasude, stereotipi i diskriminacija. O tome ovog puta neću govoriti, ali ono što je važno istaći je specifičnost koja se ogleda u teškom socijalnom i društvenom položaju, ove najugroženije manjinske zajednice. Mi još uvek ne znamo koliko nas ima. Pored toga, 95% Roma nema stalno zaposlenje, živimo u mahalama i prepoznatljivim nehigijenskim naseljima. Romska nacionalna zajednica od 2003. godine kreće uzlaznom putanjom. Dostigli smo nivo da ove godine upišemo preko 300 brucoša na različitim fakultetima širom zemlje, dok je taj broj pre 2003. godine bio oko 30-40 - zaključio je Mihajlović.

Jasnu poruku koju je sa ovog skupa poslao predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine glasi “budimo tolerantniji prema romskoj nacionalnoj zajednici".

Jedini romski sopran na teritoriji Republike Srbije, operska umetnica i vokalni pedagog, Nataša Tasić, govorila je o izvodima svog magistarskog rada i o uticaju svetske muzike na romske muzičke teme. Posebno se osvrtnula na operu Zorza Bizea “Karmen”, koja je prvi put izvedena u Parizu još 03. marta 1875. godine, a u Beogradu 06. aprila 1923. godine i dodala:

- Ono sto je karakteristično za narod kome ja pripadam jeste drama Borisava Stankovića “Koštana”. Ovim putem apelujem na sve žene da same biraju svoj životni put - na kraju je rekla Nataša Tasić.

U francuskom kulturnom centru predstavila se i grupa pantomimičara oštećenog sluha performansom pod nazivom "Muzika tišine".

Nebojša Jordanović iz "Fondacije Nada", na kraju je najavio da će teme debata na sledećim skupovima takođe biti tolerancija društva i pojedinaca.

  • Published in Vesti
  • 0

Vitomir Mihajlović:Romska nacionalna zajednica je napredovala za poslednjih 10 godina, više nego za proteklih 50 - naročito u oblasti obrazovanja

Vitomir Mihajlovic Foto Marko Todorovic 02

Predrasude, stereotipi, socijalna distanca, nepoverenje, progon, siromaštvo, diskriminacija i što je najvažnije kod romske Nacionalne manjine, stopa nezaposlenosti je veoma visoka. Ovo su samo neki od problema sa kojima se susreću pripadnici romske nacionalne manjine koji žive u Srbiji. 

O njihovom položaju danas, ali i o svim problemima sa kojima se susreću, pričali smo sa prof. Vitomirom Mihajlovićem, predsednikom Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, koji je bio gost naše redakcije. 

Kakav je danas položaj Roma u Srbiji?

Znatna je razlika izmedu položaja Roma u periodu pre 2000. godine i perioda od 2000. godine do danas. Pre 2000. godine. pripadnici romske nacionalne zajednice su bili etnička grupa. Tada nisu mogli da ostvaruju prava koja su namenjena manjinskim zajednicama. Sva ta prava nismo mogli da konzumiramo jer se nisu odnosila na etničku grupu.

Od 2000. godine počinje proces priznavanja statusa nacionalne manjine i on je završen 2002. godine kada je na Skupštini u Parlamentu izvršena promocija i priznavanje statusa nacionalne manjine romskoj zajednici. 

Od tada počinjemo da konzumiramo sva ta prava. Danas možemo reći da napredak postoji.

Vitomir Mihajlovic Foto Marko Todorovic 13Kao nacionalna zajednica/manjina mi imamo pravo da svoja kolektivna ili pojedinačna prava koristimo tako što ćemo osnovati Nacionalni savet romske zajednice, pa je tako 2003. godine on i osnovan. Tada smo imali nadležnosti u četiri oblasti koje su za nas bile prioritetne, a među kojima je najbitnije obrazovanje.

Ono što je činjenica jeste da smo dobili legitimitet u predstavljanju romske nacionalne zajednice. Pre 2000. godine kad god smo se obraćali kroz neku našu organizaciju ili neke naše asocijacije govorili su nam: "pa svi ste vi nama ravnopravni". Ako bi smo za jedan isti problem sa više strana slali zahteve za njegovo rešavanje, onda bi oni govorili: "Vidite, morate vi Romi da sednete i da se dogovorite, da se ujedinite i da je jedinstveno nastupite prema nama i da onda mi možemo da rešavamo vaše probleme", konkretno probleme u obrazovanju.

Tako se jednostavno otaljavalo rešavanje svih poroblema. Romska nacionalna zajednica godinama je ostajala na marginama u rešavanju određenih problema. A tek da ne govorimo o oblastima stanovanja, zapošljavanja, socijalnih prilika, koje su u nadležnosti države i ona bi trebalo da ih rešava.

U ovim oblastima mi smo se direktno uključivali i za 10 godina uspeli da stvorimo određeni napredak zato što smo pre svega pokrenuli Dekadu inkuzije Roma. Ovo je bio vrlo važan projekat koji je bio interesantan za zemlje jugoistočne Evrope, među kojima je bila i Srbija. U tom velikom projektu koji je pokrenut od strane Evropske unije, cilj je bio da se poboljša položaj pripadnika romske nacionalne zajednice.

Ovaj projekat takođe je bio usmeren i na stanovanje i zdravstveni položaj Roma, kao i zapošljavanje i obrazovanje.

Činjenica je da za ovih 10. godina od kako radimo na procesu integracije romske nacionalne zajednice, najvažnije je usvajanje prvog stateškog dokumenta na nacionalnom novou od strane Vlade Republike Srbije. Rezultatima ove Strategije ne možemo biti u potpunosti zadovoljni iz razloga što učešće Roma nije bilo delotvorno. Odnosno, imali smo vrlo malo učešća u odlučivanju i pisanju tog dokumenta. Mogli smo samo da damo komentare na završni document, a da te komentare niko nije ni prihvatio ni usvojio. Takode, nije postojalo odgovorno lice koji bi učestvovalo u donošenju i sprovođenju odluka zbog čega napretka gotovo da nije bilo.

Možemo da kažemo da je taj projekat propao.

Govorilo se o velikim sredstvima usmerenih prema romskoj nacionalnoj zajednici. Ti projekti koji su sprovedeni, krajnji korisnici, odnosno romska zajednica nije imala nikakve koristi! Vidljivih rezultata nije bilo, i dalje ih nema, osim u oblasti obrazovanja.

Na osnovu inicijative Nacionalnog saveta romske nacionalne zajednice, pokrenuli smo afirmativne mere za upis učenika po posebnom programu, kako u srednje škole, tako i na fakultete. Ova mera, koja je sprovedena zajedno sa Ministarstvom prosvete i tadašnjim Ministarstvom za ljudska i manjinska prava za 10. godina dalo je dobre rezultate, jer je pre svega omogućila da se romski učenici i studenti upišu u srednje škole i na fakultete.

Stovrena je baza za upisivanje na fakultete i u srednje škole. Tako smo po prvi put mogli da upišemo veliki broj dece na budžet Republike Srbije. U prilog tome govori činjenica koja pokazuje da je pre 2000. godine taj broj bio od dva ili tri studenta, a 2015. godine upisano više od 300 studenata u prvu godinu. Ove godine smo u srednje škole afirmativnim meram upisali 1600 učenika. Pre samo 30. godina bilo ih je četrdesetak, što je veliki napredak. Znatno je podignuta svest roditelja da treba da školuju svoju decu i da je to jedini put za izlazak iz začaranog kruga generacijskog siromaštva koje prati romsku nacionalnu zajednicu. Ono što jeste činjenica, da je to jedini put za bržoj integraciji Roma.

Šta se dešava na polju zapošljavanja Roma? Koliko je njima lako da pronađu posao i da li diskriminacija postoji?

Period od pre 2000. godine, obeležio je kod Roma neobrazovanje, dok je sada situacija mnogo bolja u odnosu na tadašnji period. Sada već postoje dve generacije obrazovanih Roma koji su završili fakultet, čak imamo i magistre i doktore nauka razlicitih profila. Problem je taj što nama doktori koji su završili medicinu čekaju na birou od tri do pet godina i nemaju posao. Pravnik na posao čeka već sedam, osam godina.

Znamo da se na birou rada inače dugo čeka posao, ali kako je ovo afirmativna mera zapošljavanja, trebalo bi da država nađe mogućnost da ih zaposli u javnim institucijama. Imate vrlo lošu sliku kada čovek završi fakultet, a onda prodaje kese na pijaci da bi prehranio porodicu - dodaje prof. Mihajlović.

Mladi Romi nemaju motivaciju za dalje školovanje i po rečima predsednika kažu: "pa zašto ja da gubim vreme na obrazovanje kad ću svakako prodavati nešto na pijaci".

- To je vrlo ružna i loša slika o suzbijanju diskriminacije romske Nacionalne zajednice. To je jedina prepreka koja upravo sprečava da se romska nacionalna zajednica integriše i zaposli na određenim mestima.

Diskriminacija svakako postoji. Imali smo problem kad smo hteli da iškolujemo jednog mladog kuvara koji je Rom. Poslat je na praksu u jednom hotelu, a direktor je rekao: "ne želim da mi Rom bude kuvar". Mnogi poslodavci su pokazali tu diskriminaciju.  Kada vide i prepoznaju Roma, ne žele da ga zaposle. Ili kažu da su sva mesta popunjena, ili mu direktno kažu razlog zbog kog ne žele da ga zaposle.

Ne znam da li znate za slučaj javnog oglasa, koji je izašao prošle godine, a koji je tražio berače malina. Taj čovek je napisao da se traži određeni broj radnika, a na kraju piše: "ovo se ne odnosi na Rme jer ne želim da stvorim problem sa drugim ljudima koji beru maline".

Koliki problem pripadnici romske nacionalne zajednice imaju u društvu?

Na osnovu jednog procenta Roma koji žive u nehigijenskim naseljima donosimo sud da svi Romi tako žive i da se svi tako ponašaju.

Vitomir Mihajlovic Foto Marko Todorovic 21 620x350Ako vidite nehigijensko naselje koje je bilo u beogradskom naselju “Belvil”, ne možemo doneti sud da svi pripadnici romske nacionalne zajednice tako žive. Romi žive u mahalama, naseljima koje su prepoznatljiva. U tim naseljima ima prelepih kuća, prepoznaje se infrasrtuktura, da se deca školuju, svest roditelja je drugačija u odnosu na ono što se dešava u nehigijenskim naseljima.

Ne možemo da kažemo da su Romi narod koji ne voli da radi ili da se ponaša destruktivno u odnosu na sve druge. Mi smo miroljubiv narod, a naši običaji, tradicija, kultura i muzika su prepoznatljivi u celom svetu. Imamo vrsne umetnike, muzičare, sportiste koji su bili reprezentativci ove države, kao na primer čuveni bokser Šaćirović, zatim pevac Šaban Bajramovic, razni glumci, fudbaleri.

Imamo i Roma koji je pilot, jednog koji je načelnik plastične hirurgije, pukovnik i vojno lice, neki od njih su već generali... Imamo i profesore, lekare. To je dokaz da ima dosta obrazovanih Roma. Tim ljudima titule omogućavaju da se integrišu u društvo. Iz generacije u generaciju ta situacija se poboljšava. Kad jedan Rom završi fakultet, on se integriše u društvo i svoju decu drugačije vaspitava, sebe obezbedi stambeno i više ne postoji problem diskriminacije.

Kada sam završio fakultet, ni ja više nikad nisam osetio diskriminaciju. Kad sam predavao na fakultetu i kad sam počeo da se bavim politikom, nisam osećao nikakvu diskriminaciju baš zato što sam obrazovan.

Ono što je najbitnije je da deo odgovornosti ne snosi samo država i organi, već i sama romska nacionalna zajednica. Roditelj ne može sebi da dozvoli da živi od socijalne pomoci, da pije pivo dok deca provode dane na pijaci.

 

Koliko je vama teško da se izborite upravo sa tim problemima?

Vrlo je teško, ali nekako uspevamo da uz pomoć države utičemo i obučimo, ali i podignemo svest samih roditelja. Potrebno je podići im svest o značaju obrazovanja, da svoju decu treba da uključe u obrazovni sistem, da ne postoji rana udaja/žendba i da postoji kontrola porodice pre svega.

Neophodno je probuditi im svest o tome da nije sreća samo u tome da imaju puno dece koje ne mogu da prehrane, nego da se to svede na određenu meru.

Vitomir Mihajlovic 6 620x350Tako ćemo rešiti problem tog generacijskog siromaštva i obrazovati ih umesto da ih prepuštamo ulici. 

Susrećemo se sa određenim barijerama kad je u pitanju sprovođenje javne politike. Mi smo inače jedna od većih manjinskih zajednica, ima nas od 600 do 800 hiljada u Srbiji, a ne 150. 000 koliko je prikazano zvanično. Migracije su česte, pa je zato ta brojka promenljiva.

Kada govorimo o javnim politikama, mi smo uvek bili obmanuti. Svi obećavaju da će rešiti probleme romske nacionalne zajednice. Dok traju izbori, gledaju nas kao statistički broj. Koliko će Roma izaći na izbore i dati glas odredenoj partiji. Posle završetka izbora više se ne sete Roma. Meni je dosta tih godina neostavarenih obećanja. Svesni smo teškog stanja u zemlji, ali je i položaj Roma bitan. Korak po korak ova država i ova Vlada neke probleme moraju rešiti. 

Politička volja sada postoji prema romskoj nacionalnoj zajednici, to se vidi pre svega u uključivanju i izradi novog statičkog dokumenta za Rome, u koji je uključen veliki broj stručnih Roma. Taj dokument nosi naziv “Strategija za socijalno ukljucivanje Roma i Romkinja od 2016. do 2025. godine”. 

Između ostalog, Vlade Republike Srbije oformila je “Ekspertski tim”, u kome ima stručnjaka iz određenih oblasti koji nisu Romi. Na čelu međuresorne grupe koja je vodila ceo posao oko izrade “Strategije” izabran je po prvi put Rom. 

Mislim da je taj dokument uspešno završen i on ide na usvajanje u Vladi Republike Srbije. Takode, imamo Akcioni plan koji će naredne tri godine sprovoditi sve one mere kojima smo se mi obavezali u Poglavlju 23. prema romskoj nacionalnoj zajednici. Decidirano je rečeno, da dok se ne reši problem romske nacionalne zajednice i ne vidi napredak u položaju Roma - biće jedno od prepreka Srbije u pridruživanju Evropskoj uniji. Od ove Vlade očekujem da ćemo dobiti konstruktivna rešenja koja se tiču romske nacionalne zajednice, a prioritet je zapošljavanje Roma. Od celokupne populacije romske nacionalne zajednice, čak 95. odsto nema stalno zapošljenje, a mnogo je porodica koje koriste socijalnu pomoc. Zato je njihovo zapošljavanje u javnom sektoru prioritet. 

Kako pitanje roma može da utice na evrointegracije? 

Ako se ne ispuni sve ono što smo se dogovorili sa Evropskom komisijom  to bi bilo nešto što bi sprečilo ulazak Srbije u Evropsku uniju, tačnije proces bi mnogo druže da traje. Iz Evropske komisije su, poučeni iskustvima drugih zemalj, kao što su Bugarska, Rumunija, Mađarska i Hrvatska. Tamo se nije mnogo radilo oko integarcije Roma i nisu postignuti rezultati. Tek u sedmoj godini su njihova pitanja rešena, jednostavno su pustili ove zemlje da udu u EU, a pitanje Roma tamo je ostalo nerešeno, što je proizvelo mnoge probleme.

Da se to ne bi desilo sa Srbijom, oni očekuju da Srbija izvrši svoju obavezu i da unapredi položaj Roma u našoj zemlji. Dve obaveze kojima se Srbija obavezala prema Evropskoj komisiji su da se smanji siromaštvo i diskriminacija. 

  • Published in Vesti
  • 0

Uloga pedagoških asistenata sve značajnija u Srbiji

 

15094499 1215049935220600 1149477646211387866 n

 

Pedagoški asistenti u Srbiji u obrazovnom sistemu uvedeni su još 1998. godine,  poznatiji tada pod nazivom Romski asistenti. Danas je ukupan broj pedagoških asistenata 173. Ne tako davno okupili su se  gotovo svi u strukovnom udruženju Asocijacija pedagoških asitenata Srbije – APAS.

U poslednjih nekoliko godina dosta toga se čini i na usavršavanju pedagoških asistenata,  njihova uloga je vrlo značajna u samom obrazovnom sistemu naše zemlje, pre svega za romske učenike. Zahvaljujući njima deca iz romske zajednice su dosta napredovala i stalno srećemo primere dobre prakse u svim školama u kojima su asistentni angažovani.Jedan od problema sa kojima se pedagoški asistenti susreću je i sistematizacija njihovog radnog mesta. Šta sve spade u opisu posla pedagoških asistenata, kako rešiti status njihovog zaposlenja i da li bez njihovog angažovanja romski učenici neće davati rezultate kakvi su sada, Konfenecija pod nazivom Pedagoška asistencija u obrazovnom sistemu u Republici Srbiji, trebala je da pruži odgovore.Konferencija, Pedagoška asistencija u obrazovnom sistemu u Republici Srbiji, ima pre svega cilj da okupi sve relevantne državne institucije, kako bi se razmenila iskustva i da svi zajedno pokušamo da nađemo rešenje kako uposliti asistente za stalno. Pre toga je potrebno usvojiti Pravilnik o pedagoškoj asistenciji, po uzoru na neke druge države u okruženju – rekao je Božidar Nikolić, predsednik Asocijacije pedagoških asistenata.Potpredsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjie Živojin Mitrović ističe da je u radu pedagoških asistenata bio velikih problema, ali da ipak postoji dobra volja države da problem zaposlenja reši.

- Prepoznajem dobru političku volju i vidim da je romska nacionlana zajednica stasala. Za rasliku od pre deset godina, niko ne može da nam kaže da nemamo dovoljan broj obrazovnih ljudi i da ne možemo da pokrenemo na pravi način sistem obrazovanja. – zaključuje Mitrović.

  • Published in Vesti
  • 0
Subscribe to this RSS feed

23°C

Belgrade

Mostly Cloudy

Humidity: 55%

Wind: 17.70 km/h

  • 21 May 2018 25°C 11°C
  • 22 May 2018 25°C 15°C
Banner 468 x 60 px
http://www.zoofirma.ru/