Logo Saveta za sajt baner copy

Nacionalni savet romske nacionalne manjine

Nacionalni savet romske nacionalne manjine

Uloga pedagoških asistenata sve značajnija u Srbiji

 

15094499 1215049935220600 1149477646211387866 n

 

Pedagoški asistenti u Srbiji u obrazovnom sistemu uvedeni su još 1998. godine,  poznatiji tada pod nazivom Romski asistenti. Danas je ukupan broj pedagoških asistenata 173. Ne tako davno okupili su se  gotovo svi u strukovnom udruženju Asocijacija pedagoških asitenata Srbije – APAS.

U poslednjih nekoliko godina dosta toga se čini i na usavršavanju pedagoških asistenata,  njihova uloga je vrlo značajna u samom obrazovnom sistemu naše zemlje, pre svega za romske učenike. Zahvaljujući njima deca iz romske zajednice su dosta napredovala i stalno srećemo primere dobre prakse u svim školama u kojima su asistentni angažovani.Jedan od problema sa kojima se pedagoški asistenti susreću je i sistematizacija njihovog radnog mesta. Šta sve spade u opisu posla pedagoških asistenata, kako rešiti status njihovog zaposlenja i da li bez njihovog angažovanja romski učenici neće davati rezultate kakvi su sada, Konfenecija pod nazivom Pedagoška asistencija u obrazovnom sistemu u Republici Srbiji, trebala je da pruži odgovore.Konferencija, Pedagoška asistencija u obrazovnom sistemu u Republici Srbiji, ima pre svega cilj da okupi sve relevantne državne institucije, kako bi se razmenila iskustva i da svi zajedno pokušamo da nađemo rešenje kako uposliti asistente za stalno. Pre toga je potrebno usvojiti Pravilnik o pedagoškoj asistenciji, po uzoru na neke druge države u okruženju – rekao je Božidar Nikolić, predsednik Asocijacije pedagoških asistenata.Potpredsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjie Živojin Mitrović ističe da je u radu pedagoških asistenata bio velikih problema, ali da ipak postoji dobra volja države da problem zaposlenja reši.

- Prepoznajem dobru političku volju i vidim da je romska nacionlana zajednica stasala. Za rasliku od pre deset godina, niko ne može da nam kaže da nemamo dovoljan broj obrazovnih ljudi i da ne možemo da pokrenemo na pravi način sistem obrazovanja. – zaključuje Mitrović.

  • Published in Vesti
  • 0

Održana promocija knjige “Od ciganske male do Evropskih metropola”

15051913 10209587777744398 1648147943 o

 

Književno stvaralaštvo Roma je bogatije za još jedno prozno delo koje nosi naziv “Od ciganske male do Evropskih metropola”. Autor ovog dela je Radoslav Rade Jovanović, Rom koji je još davnih 70-ih godina emigrirao iz Požarevca u Nemačku u nadi da će naći svoje, kako sam autor kaže - mesto pod suncem.

Ovo autobiografsko delo, moglo se čuti na promociji, koja je održana 9. novembra u Domu omladine u Beogradu, sabijeno je jakim emocijama i pisano iz "srca", onako kako to rade ljudi koji imaju cilj da sve svoje muke i patnje iskreno podele sa drugima.

- Moj život je bio težak. Mnogo puta sam bio gladan, siromaštvo je bilo veliko. Imao sam tri sestre i majku koja je ostala udovica sa trideset godina. U svemu smo oskudevali, ali ne u ljubavi i pažnji jedni prema drugima - ovim rečima je započeo svoje kazivanje Rade Jovanović na promociji svoje knjige. Sada, posle svih tih nedaća, imam dve kuće u Frankfurtu i Požarevcu, nekoliko automobila, čak i Ferari i više niko od moje mnogobrojne porodice nije gladan. Danas za sebe mogu da kažem da sam uspešan čovek, a potekao sam iz romskog geta, bez igde ičeka. Ne stidim se da to kažem. Na protiv, vrlo sam ponosan na to - kroz suze je zaključio svoj govor Jovanović.

Na promociji knjige “Od ciganske male do Evropskih metropola”, prisutnima se obratio i predsednik Naciionalnog saveta romske nacionalne manjine prof. Vitomir Mihajlović, govoreći pre svega o važnosti i očuvanju tradicije i kulture romske zajednice. Napomenuo je i to da će Nacionalni savet uvek dati neizmernu podršku svim romskim piscima i ohrabrio ih je da što više pišu o tome.

  • Published in Vesti
  • 0

Dopuna godišnjih izveštaja operativnih zaključaka

 

15044670 10209574820700480 1318996286 o

 Povodom neophodnih dopuna godišnjeg izveštaja o postignutim rezultatima, vidljivih kroz Operativne zaključake, održan je medjuresorni sastanak, koji je inicirala Evropska komisija na seminaru o socijalnom uključivanju Roma i Romkinja u Republici Srbiji, za period od juna 2015. godine do juna 2016. godine.

Sastanak je održan u prostorima Palate Srbija, a organizovan je od strane Kancelarije za ljudska i manjinska prava i Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromštva. Sastanku su prisustvovali Svetlana Stevanović- predstavnica Nacionalne službe za zapošljavanje, Ljiljana Simić - predstavnica Ministarstva prosvete, nauke i tehnoloskog razvoja, kao i predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, prof. Vitomir Mihajlović.

U okviru Operativnih zaključaka, sve prisutne institucije su se dogovorile i obavezale je da će dopuniti godišnji izvestaj.

Kod dopune godišnjeg izvestaja Operativnih zaključaka u oblasti obrazovanja, utvrđen je problem napuštanja školovanja, koji je uočen zahvaljujući analizi Unicefa, a na osnovu ove analize postoje tačni podaci koliko je romskih učenika van školskog sistema. Takođe u ovoj oblasti istaknut je podatak iz Sektora za Evropske integracije iz 2014. godine, a reč je o stipendijama. Kako je pomenuto na sastanku, projektno dodeljivanje stipendija biće prioritet u narednom periodu.

Kada je reč o zapošljavanju Roma i Romkinja, na sastanku je utvrđen nedostatak koji se odnosi na teže zapošljive kategorije. Mera koja je planirana treba da obuhvati 5. 000 nezaposlenih lica, dok će 3. 000 lica ovom uslugom biti uvedeno u evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje.

Oblast socijalne i zdravstvene zaštite dopune godišnjeg izveštaja Operativnih zaključaka, sadržaće konkretan slučaj nasilja u porodici i za to je izdat nalog Centrima za socijalni rad o slobodnom delovanju i potpisan je od strane Ministarstva za rad i socijalnu politiku.

Na sastanku se govorilo i o Akcionom plan koji je prateći dokument Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja 2015-2015 godine i o saradnji sa Timom za izradu Acionog plana. Ovom sastanku se nisu odazvali predstavnici Ministarstva pravde, Ministarstva zdravlja i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacije, zbog čega Oprativni zaključci i dopune godišnjeg izveštaja nisu kompletirani.

 

  • Published in Vesti
  • 0

NEOPHODNA JE IZMENA IZBORNIH PRAVILA ZA MANJINE

 

vitomirmihajlovic

Sa konferencije koju je održao Forum za etničke odnose mogla se cuti poruka da je potrebno smanjiti broj potpisa za osnivanje političke stranke nacionalnih manjina i potpuno ukinuti obavezu prikupljanja potpisa podrške izbornoj listi ili partiji kao preduslova za učešće na izborima, kao i uvesti garantovano mesto u skupštini za brojčano malobrojne nacionalne manjine.

Saradnica u Institutu za društvena istraživanja Ksenija Marković rekla je da u Srbiji ima upisano 108 stranaka, od kojih su 63 stranke nacionalnih manjina, što čini 60 odsto registrovanih partija.

Ona je navela da prema rezultatima popisa iz 2011. godine u Srbiji živi više od 20 etničkih zajednica, a da je romska nacionalna zajednica prema nezvaničnim informacijama, najbrojnija. Beta

Pored Srba koji su većinska zajednica, samo još tri etničke zajednice učestvuju u ukupnom stanovništvu sa više od jedan odsto. To su Mađari, Romi i Bošnjaci, uz napomenu da je albanska nacionalna manjina bojkotovala popis – dodala je Marković.

Prema njenim rečima, u odnosu na ukupan broj pripadnika nacionalne manjine, najmanje registrovanih političkih stranaka imaju mađarska i albanska, po šest, dok Romi imaju sedam stranaka, a najviše registrovanih političkih partija ima bošnjačka nacionalna manjina, ukupno dvanaest.

Političke stranke nacionalnih manjina igraju značajnu ulogu u partijskom životu Srbije. Te političke partije primarno predstavljaju interese jedne zajednice. Postoji tendencija rasta većinskih partija u poslednja tri izborna ciklusa, koje uključuju pripadnike nacionalnih manjina, dok su multietničke partije više izuzetak nego pravilo – kazala je ona.

Dušan Janjić , predsednik Upravnog odbora Foruma za etničke odnose kazao je da su pre šest godina doneti zakoni koji su kreirali današnju situaciju i da je neophodna izmena ili dopuna tih zakona.

Za nove većinske stranke formirana je kvota 10.000 potpisa, a za manjinske da svaki građanin mora da dokaže da ima biračko pravo, a taj dokaz košta pet do 10 evra. Taj zakon o osnivanju političkih stranaka iz 2010. stvorio je jednu situaciju neravnopravnosti. Da bi se formirala jedna manjinska stranka potrebno je 1.000 potpisa i 1.000 potvrda da su ljudi u biračkom spisku. U Hrvatskoj je moguće formirati manjinsku stranku sa 100 prikupljenih potpisa – naveo je Janjić.

On je kazao da manjinska stranka mora takođe da skupi 10.000 potpisa ako želi da izađe na izbore.

- Nigde na svetu nije ovakva praksa, osim u Srbiji. Ako se neko registrovao kao stranka on treba da ima slobodu izlaska na izbore, bez ikakvih kvota. Mora da se ukine ta obaveza naknadnih skupljanja potpisa, a pogotovo za manjine 10.000. Neke manjine nemaju ni toliko birača. Promenom izbornog sistema, smanjio bi se značajno prostor za korupciju ili politički uticaj na izbore - zaključio je on.

Poslanik Bošnjačke demokratske zajednice Sandžaka, Muamer Zukorlić kazao je da su birački spiskovi osetljivo pitanje i da se oni moraju potanko ispitati.

Mora se naći modalitet da te spiskove imamo stabilne, da se mogu dopuniti i da se eliminiše obaveza redovnog upisivanja u birački spisak. To je nešto što isključuje veliki broj ljudi da izađu na izbore. Naše je iskustvo da se neko i po tri puta upisivao u birački spisak. Bilo je mnogo zloupotreba i one dolaze često od lokalnih faktora koji su neposredno zainteresovani za izbore – rekao je on.

Vitomir Mihajlović, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, ocenio je da izborni sistem nikako ne odgovara nacionalnim manjinama u Srbiji i da zbog toga se zakon mora promeniti.

Romski glas u Srbiji je najeftiniji. Iz tog razloga većinske stranke na perfidan način kupuju naše glasače i ta cena glasa se kreće od 10 do 25 evra. Pošto registrovane romske političke partije nemaju novac, a čak i kada bi ga imali, ne bi se bavili kupovinom glasova, mi često ostajemo bez romskih poslanika u Parlamentu. To moramo hitno promeniti – rekao je on.

Mihjalović se osvrno i na prošle parlamentarne izbore i podsetio da je formirana koalicija romskih stranka koja je imala za cilj da izađe sa jedinstvenom listom na parlamentrane izbore.

Formirana je izborna lista, ujedinile se tri romske partije, nekoliko nevladinih romskih organizacija i čekalo se zvanično proglašenje Republičke izborne komisije. Međutim, izvršen je strahovito veliki pritisak na predstavnike te liste i mimo svih pravila ta lista je povučena nekoliko dana pre izbora. Ta ujedinjena romska stranka je u tom trenutku prestavljala opasnost većinskim paritijama i čini mi se da je iz tog razloga izvršen pritisak da ona bude povućena. Ovo se mora promeniti i nikako ne smemo dozvoliti da ovo postane praksa. Romi bi trebali da glasaju za Rome, kao što to čine druge manjinske zajednice u Srbiji poput Mađara, Bošnjaka ili Albanaca – zaključio je Mihajlović.

Posmatranje predizborne kampanje političkih stranaka nacionalnih manjina sprovedeno od 25. marta do 21. aprila. Istraživanje su sproveli saradnici Foruma za etničke odnose.

 

  • Published in Vesti
  • 0
Subscribe to this RSS feed

20°C

Belgrade

Mostly Cloudy

Humidity: 43%

Wind: 11.27 km/h

  • 24 Jun 2018 20°C 11°C
  • 25 Jun 2018 22°C 12°C
Banner 468 x 60 px
http://www.zoofirma.ru/