Logo Saveta za sajt baner copy

Obrazovanje Roma je prioritet

  Izvor:                                                                                                                                                              Telegraf 15. jul 2015. god

Država mora da shvati da jedino zaposleni Rom može sutra sebi i svojoj porodici da priušti pristojan dom i da školuje svoju decu, kaže predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Vitomir Mihajlović u intervjuu za Telegraf

Profesor Vitomir Mihajlović, predsednik Nacionalnog saveta Romske nacionalne manjine i diplomirani inženjer poljoprivrede, u razgovoru za Telegraf govori o diskriminaciji njihove zajednice, o tome kako da joj se stane na put i šta je sve potrebno kako bi se romska zajednica što više razvila.

On kaže da su glavni problemi Roma u Srbiji obrazovanje i zaposlenje, i da su poboljšanja u ove dve oblasti ciljevi za koje se bori njihova zajednica, a kroz to se bore za veću ravnopravnost Roma u Srbiji.

 Vi ste od 2003. godine u politici i faktički na čelu romskog naroda u Srbiji. Sada je 2015. godina, da li ste zadovoljni s onim što ste do sada postigli?

– Svakako da jednim delom mogu biti zadovoljan, kad je reč o rešavanju osnovnih pitanja romske zajednice, u smislu onog što smo mi zacrtali u prethodnih 10 godina, i označili kao prioritete. Ipak, ostala su mnoga otvorena pitanja koja do sada nismo rešili, posebno kada su u pitanju zapošljavanje i stanovanje. Kada je reč o obrazovanju i zdravstvu, tu imamo vidljivih rezultatata, kad je reč o onome što smo do sada uradili u prethodnom periodu u ove dve oblasti. Pre svega zato što nam zakon daje mogućnost i ovlašćenja u rešavanju problema manjinske zajednice. Našu delatnost smo proširili i na druga pitanja, koja rešavaju problem romske zajednice u jednom određenom periodu.


Da li ste za ovih 12 godina mogli da stvorite jaku romsku političku partiju, koja bi imala svoje mesto na političkoj sceni Srbije?

– Ja sam se pre svega opredelio za kulturnu autonomiju. Prethodnih godina nismo imali tu političku infrastrukturu, i baš smo se zbog toga odlučili za kulturnu autonomiju, jer preko nje možemo da rešimo pitanje obrazovanja.

Kakva je vaša saradnja sa sadašnjom vlašću u Srbiji?

– Sa sadašnjom, kao i sa prethodnom imamo dobru saradnju, a tako će biti i u budućnosti. Pre svega želimo da budemo konstruktivni partneri Vlade Republike Srbije. Romska zajednica svojom maticom smatra Srbiju i očekujemo pomoć pri rešavanju problema unutar institucija. U tom kontekstu ćemo uvek biti konstruktivni partneri uz obostrano uvažavanje. Svesni smo činjenice da se nagomilani problemi romske zajednice ne mogu rešavati preko noći, i da je to složen i dugotrajan proces. Znate i sami da ako od nekoga želite da napravite inženjera ili doktora, da je potrebno da prođe neko određeno vreme.

Koji su najveći problemi s kojima se romska zajednica susreće?

– Jedan od najvećih problema romske zajednice, koji je i prepreka za bržu integraciju u društvenom, političkom i socijalnom životu Srbije jeste upravo obrazovanje. Imamo situaciju da je 80 odsto pripadnika romske zajednice nepismeno, i mi smo kao prioritet svih prioriteta označili rad na obrazovanju. Da što veći broj Roma dobije osnovno obrazovanje, a s obzirom da je to dug proces, on će imati rezultate tek za neko određeno vreme. Svake godine afirmativnim merama, koje su pokrenute 2003. godine, imamo uvid u to koliko je upisano Roma na fakultet i u srednje škole. Od ove godine smo uveli monitoring praćenja upisanih studenata na fakultete i učenika u srednje škole, pa ćemo imati podatak uz pomoć kog ćemo moći da kažemo da smo upisali njih na primer 300 ali i zbog kojih problema, recimo, oni nisu mogli da završe fakultet ili srednju školu.

Pored rešavanja problema obrazovanja, na koji način bi najlakše mogao da se reši problem zaposlenja?

– Tek pet odsto romske populacije ima stalno zaposlenje, i to je jedan od najvećih problema zajednice, pored toga što doživljavamo diskriminaciju. Koji je put da se to najbolje reši? Jedan put je obrazovanje, koji je duži, a kraći je taj da država mora da shvati da jedino zaposleni Rom može sutra sebi i svojoj porodici da priušti pristojan dom i da školuje svoju decu. Takođe i politička participacija. Drugačije je kada vi imate odgovarajuću težinu u lokalnoj samoupravi, tada je drugačije i zapošljavanje pripadnika romske nacionalnosti.

Da li smatrate da je to ujedno i jedan od najboljih načina da se diskriminaciji stane na put?

– Diskriminaciji nikada nećemo moći da stanemo na put, ali možemo da je umanjimo. Pre svega, na način na koji mi predlažemo – edukacijom. Većinski narod bi trebalo da shvati da pripadnici romske nacionalnosti nisu onakvi kakvim ih ljudi predstavljaju. Kada to otklonimo, i svest većinskog naroda podignemo na nivo da možemo zajedno da radimo, diskriminacija će biti manja. Jedan od važnih faktora je da ovu diskriminacija pretvorimo u pozitivnu afirmaciju.

Za šta se Nacionalni savet najviše zalaže, osim obrazovanja i zaposlenja?

– Vidite, mi smo se od 2003. borili da imamo svoje mesto u društvu, pred međunarodnim organizacijama i državnim institucijama. Treba znati da je NSRNM ustavna kategorija. Mi koristimo ustavno i zakonsko pravo (Zakon o nadležnosti i izborima nacionalnog saveta nacionalnih manjina, koji je donet 2009. godine dok Vitomir Mihajlović bio u parlamentu, prim. aut.), i na osnovu tog zakona smo dobili određena ovlašćenja. Nacionalni savet predstavlja našu zajednicu u državi, pred domaćim i međunarodnim institucijama i drugim državama.

Pred vama je skup u Subotici o svim oblastima života i rada Roma. Kakav ishod očekujete?

– U vidu pregovaranja Srbije za ulazak u EU, u poglavlju 23 i 24 sadržana su prava nacionalnih manjina i sloboda kretenja. U poglavlju 23 su posebno istaknuta prava nacionlanih manjina, dok su Romi posebno apostrofirani kao važan činilac, gde Srbija treba da preduzme određene mere kako bi se poboljšao kvalitet života pripadnika romske nacionalnosti, kako bi stekla uslov za ulazak u Evropsku uniju. Evropska delegacija želi na taj način da izvrši pritisak kako bi rešili nagomilane probleme romske zajednice u ovom pregovaračkom poglavlju koje će trajati još pet do sedam godina. Formirane su radne komisije, a jedna od njih je za sve nacionalne manjine, gde je predsedavajući gospodin Backović, i potrebno je doneti određene akcione planove koji će biti deo poglavlja 23 i 24. Ono što je najbitnije kada je u pitanju romska zajednica je da je Srbija formirala interministarsku, odnosno interresornu komisiju, na čijem čelu se nalazi moja malenkost. U toj komisiji imamo određene ljude iz međunarodnih institucija i ministarstva. Ta komisija ima zadatak da u vrlo kratkom roku, od dva do tri meseca, da donesemo novu strategiju za unapređenje roma u republici Srbiju od 2015 do 2025 godine. Kako bismo olakšali posao, formirali smo i ekspertsku komisiju koju vodi dr Bašić, sa ekspertima iz romskog naroda i upravo u Subotici spajam te dve komisije, interministarsku i ekspertsku.Očekujem da će to biti dobra sednica, sa već pripremljenim tekstovima i planovima.

Last modified onTuesday, 14 February 2017 09:17

Leave a comment

Make sure you enter all the required information, indicated by an asterisk (*). HTML code is not allowed.

21°C

Belgrade

Cloudy

Humidity: 54%

Wind: 17.70 km/h

  • 26 Sep 2017 22°C 13°C
  • 27 Sep 2017 18°C 13°C
Banner 468 x 60 px
http://www.zoofirma.ru/