DEKADA PALE INKLUZIJA E RROMENĐI
Regionalno Konferencija „Dekada pale inkluzija e Rromenđi – ačhavipe, therdino džanglipe, maj lačhe sikavimata thaj so majdur („Dekada inkluzije Roma – nasleđe, stečeno iskustvo, najbolji primeri i šta dalje“,) savi si inćardini ando čhon Juno kale bršesko, therda operativne inkaldimata thaj mothodimata save o Koordinaciono kotor pala dićhipe strategijako nakhavela ando khetanimasko bućaripe e Nacionalne konsilestar e Rromendar, resoraće ministerijumonenca thaj maškarthemutne ćidimatenca.
Nacionalno konsilo rromane nacionalne minoritetonendar, sikadine o prezidento Dalibor nakić thaj generalno sekretari, Dejan Vlajković.
Ando alav Nacionalne konsilestar rromane nacionalne minoritetonendar, svat odija o prezidento Nakić – „But sem ođardo raportova pale inkaldimata thaj mothodimata katar konferencija Dekada pale inkluzija e Rromenđi „ačhavipe, therdino džanglipe, maj lačhe sikavimata thaj so majdur.“ Ašarasmen godoleja kaj samas ando šajipe te das amaro kotor zorako sar e konferencija avelas sa majaresimašći. Semnipe konferencijako dićhelpes ande godova kaj ando kotor panelosko či dikhlinepes semne pharimata e Rromenđe no sas dikhline maj lačhe čhinadimata thaj inkaldinepes sikadimata lačhe praksengo. E panelurja sas lačhe koncipirime thaj inćardine, a e teme sas bare lesamalivasa losarde thaj ande sano phanglipe e prioritetne kotorenca save si definišime Strategijava pala socijalna inkluzija e Rromendar thaj Rromnjendar ande Republika Srbija pale vrjama katar 2016. džike 2025. brš.
Ažućaras kaj e inkladimata thaj mothodimata e konferencijatar aresen pe sa relevantne adrese thaj te aven teljardo than palo ćerdipe ppolitikengo thaj majdurano bućaripe pe sa nivelurja, a sa ando kamipe katar sa majefikasna inkluzija e Rromenđi sar ande amari phuv gajda vi ande raštre regionostar.
Kasave thaj sar kasave konferencije si katar baro semnipe pala rromano amalipe. Lačhe si kaj pale pharimata delpes svato thaj sikadolpes po pharo than e Rromengo ando amalipe. Akana si anglal mende pharo kotor bućarimasko kaj musaj te nakhavas katar alava džiko bućaripe. Trubulipe si te sa semne akterja, a kate majanglal gîndisarav pe raštraće thaj lokalošće institucije, Nacionalno konsilo e Rromengo, maškarthemutne partnerja, ćidimata katar civilno amalipe, khetanimašće zuralimasa, koordinišime bućarimava thaj multisektoraće bućarimava teljren e nakhavimasa katar inkaldimata thaj mothodimata e konferencijatar a godoleja vi čuče Strategijatar pala socijalna inkluzija e Rromendar thaj Rromnjendar.
Nacionalno konislo rromane nacionalne minoritetosko gatisardo si te lel kotor udžilimasko thaj molimava te dićhel sar piro gajda vi bućaripe katar sa aver akterengo save inćaren udžilipe te bućaren ando kamipe majbuhljarimasko thanengo membrurjendar rromane amalimatar.“
Lundžarda – „Musaj te inkalav kaj o Nacionalno konsilo e Rromengo pale akana si but ođardo aresarde rezultatonenca thaj phare bućarimatenca save amari raštra del te socio-ekonomikano than e Rromengo majbuhljarelpes. E raštra, po čikat e prezidentova Vučićeja, nakhavel but udžilimašći socijalna politika pale Rroma, sar amalimastar majdukhaldi kategorija populacijiaći thaj sikavel kaj kamel te sa jekh lako forutno trajisarl sar trubul. Baro ažutisaripe ando proceso inkluzijako e Rromengo del EU savo si jekh katar semne partnerja thaj po kamlipe si amenđe kaj e institucije EU pinddžaren semnipe kale procesosko. Gîndisarav kaj sam savorra amen khetane po lačho drom, a aresarde rezultaturja ćeren amenđe motivacija te lundžaras majphare te bućaras sar avilamas džike godova te jekh đes naj majbut averčhandimata maškar then rromane populacijako thaj aver manušengo, jal te e Rroma aven jekhetane thaj jekhetane e sa aver forutnenca“ – mothda o Nakić.