„Ačhadipe, therdino džanglipe, maj lačhe sikavimata thaj so majdur?“

Ađes ande Palata Srbija ando Beogrado inćardapes Regionalna konferencija pale rezultaturja Dekadaće inkluzijatar e Rromendar talo alav „Ačhadipe, therdino džanglipe, maj lačhe sikavimata thaj so majdur?“ ande organizacija Ministerijumostar pale bući, therdipe bućarimasko, marimašće thaj socijalne pučhimata thaj ambasada katar Republika Slovačka ande Srbija savi šerutnisarel e Misijava OEBS ando kava brš.

Pe konferencija sas učhardine kala teme: adiskriminacija, ortuimasko ažutipe thaj socijalna inkluzija e Rromenđi, than e Rromnjengo ando amalipe thaj familija (rezultaturja thaj akhardimata) sikavipe thaj bućaripe sar šej pale prevencija marginalizacijaći e Rromenđi, bešipe sar semno elemento amalimašće inkluzijako e Rromengo, sastipe thaj sastimasko familijako trujalipe.

Po teljaripe sa e manušenđe save aviline vaćarda svato o ministro palo bućaripe, therdipe bućarimasko, marimašće thaj socijalna pučhimata Zoran Đorđević savo m othoda kaj si kaja konferencija but lačhčo šajipe te dićhenpes džiakanutne rezultaturja kana si ando pučhipe inkluzija e Rromenđi sar vi te araćhenpes varurja pala majlundžardo buhljaripe čhinadimatengo lenđe trajurjengo.

Amen ašarasmen godoleja kaj ande Srbija trajisaren but nacionalne minoriteturja thaj po fakto kaj savorrenđe šaj te theras jekhutniasko čačardipe lenđe orturjengo. Paćas kaj avasa sikadipe aver raštrenđe sar o than e Rromengo, savo ando dumutnipe či sas po lačhimasko nivelo, šaj te majbuhljarelpes po siđarimasko varo.

Sar amalipe therasa anglunipe kole momentosko kana či dasa svato palo than e Rromengo sar o problemo, no kana von haćarenape sar e forutne Srbijaće jekhutnimaske orturjengo, jekhetane ando sikavipe vi ando bućaripe – mothoda o Đorđević. Ando andralunimasko kotor konferencijako svato dija o Prezidetno nacionalne konsilesko rromane nacionalne minoritetonengo, Dalibor Nakić.
Po teljaripe bahtarda sa kolen save aviline thaj mothoda
Po teljaripe bahtarda sa kolen save aviline thaj mothoda: „But si manđe kamlimasko kaj sam kotor katar jekh kasavo maladipe po savo či ćerasa svato pale pharimata savenca rromano amalipe ando regiono malavelpes no averčhandenape pozitivne džanglimata katar manuša save si kate thaj inkalenape sikadimata lačhe praksako ande kotora katar inkluzija e Rromenđi. But si semne mothodimata save teljaren katar kala konferencija no majsemno si o varo po savo lelape pala lenđi realizacija ando avutnipe. Kova so čačimasa džanav, a godova si kaj e mothodimašće lila aresena pe vorta adrese thaj kaj lenca avena pindžarde sa relevantne faktoraj ande EU save inćaren efekto po ćerdipe programonengo kamimasa te majbuhljarelpes o than rromane amalimasko.
Zurjavipe savo EU del ando proceso integracijako e Rromengo si katar baro semnipe. E Rroma si akana majbari etnikano minoriteto ande Evropa. Amen sam mašakr 10 thaj 12 milionurja. Andar godova rezono o proceso inkluzijako e Rromengo naštik te avel mekhlino numaj varesave individualne evropaće raštrenđe no godova musaj te avel bućaripe EU ando sastipe. pe godova varo rromano amalipe šaj te aresel renesansa thaj majsiđarne te džan dromesa savo inđarel džiko majlačjo avutnipe. Avutnipe ando savo e rromane čhavorra avena ašarimašće pire rromane bučumostar, kaj tromalimasa inkalena piro identiteto, buhljarena les thaj čačarela les. Musaj te inkalav kaj katar o proceso integracijako hasna inćaren sa e forutne niči numa e Rroma. Manušikane resursurja ando rromano amalipe si ahasnarde. adekvatne tranzicijava katar sikavipe džiko therdipe bućarimasko rromano amalipe šaj te del zurjavipe palo ekonomikano buhljaripe thaj anglunipe sar regiono katar zapadno Balkano gajda vi Evropako ando sastipe. Dićhelpes kaj ande majpalune nekozom brša e raštra Srbija but ćerda ando kotor buhljarimasko thanengo e Rromengo thaj ande varesave individualne kotora šaj te sikavelpes o sikavipe lačhe praksako bure raštrenđe ando trujalipe. Pale konkretne rezultaturja pe konferencija dena svato e manuša pe panelurja andar Nacionalno konsilo rromane nacionalne minoritetonendar.

Naisarav kolenđe save line kotor andi gatisaripe thaj organizacija katar ađesutni konferencija a majanglal inicijatorenđe e ambasadaće Slovačko ando Beogrado. Kamav savorrenđe aresimašći konferencija thaj lačhimaske diskusije – mothoda o Nakić.

Ando andralunimasko kotor konferencijako sas vi e džipašerutni Thagarimastar Srbijatar Zorana Mihajlović, savi si šerutni thagarimašće Koorodinacione kotorestar pala jekhetanipe. Voj sikada godova kaj si but đesešće pharimata savenca malavenpes e Rroma thaj inkalda kaj si but semno te bućarelpes, pašo sastipe, sikavipe thaj bućaripe vi po lengo bešimasko pučhipe, pala soste e Srbija maškar IPA programurja hasnarel 9,6 milionurja evra.

„Akana therdam majlače čhinadimata pala trajo 700 Rroma, a maškar lende vi 250 čhavorra, save ađes trajin ande normalne bešimašće thana. Godova programo nakhavelpes ande 13 guverne ande Srbija. majdur, nakhavas vi o programo andar IPA definicijasa pala urbanistikane planurja thaj tehnikani dokumentacija pala bešipe. Akana vi das svato pala Nevi IPA 2018. katar 21 miliono evra save avela hasnarde ando majbaro kotor pala bešipe Rromengo thaj Rromnjengo“ - inkalda e Mihajlović.

Ando angluno panel ope tema „Adiskriminacija, ortuimasko ažutisaripe thaj socijalna inkluzija e Rromenđi“ dija svato o generalno sekretaro Nacionalne konsilesko e Rromedar, Dejan Vlajković

Inkalda e tehnikane informacije thaj planurja Konsilestar andar kotora

• - Nakhadipe Afirmativne merengo andar kotor sikavimasko
• - Bešipe e Rromengo
• - ortuimako ažutipe
• - Anglunimasko sajekh ramosaripe populacijako (2021 brš)
• - Situacija rromane thenendar ando buhljaripe Srbijako

Pe konferencija kasko ćherutno sas o Ministerijumo pale bući, therdipe bućarimasko, marimašće thaj socijalne pučhimata, sas vi e manuša andar raštre regionostar – Makedonija, Albanija, Bosna thaj hercegovina thaj Slovačka thaj majbut katar 120 manuša andar averčhande institucije thaj ćidimata, majanglal rromane, sar vi butimašće partnerja Ministerijumostar sar kaj si Delegacija Evropaće unijako, Misija Evropaće Konsilestar, „UNWOMEN“, Regionalno konsilo pala khetanimasko bućaripe, GIZ thaj aver.

RNS

See author's posts