FESTIVAL SAKUPLJAČA SEKUNDARNIH SIROVINA – NOVI KNEŽEVAC mi

FESTIVAL SAKUPLJAČA SEKUNDARNIH SIROVINA – NOVI KNEŽEVAC

Ando naklo kurko, ando than Novi Kneževac ćerdino si Festivalo ćidimatengo sekundarne materijalurjengo, ando kotor nakhavimasko projektosko „Sentrem“, save khetane nakhadine e Guverna Novi kneževac thaj Ćidipe „Kefe“, andar Ungriko, sar kotor IPA programosko opralvelarako khetanimaske bućarimasko Ungriko – Srbija.

Ando alav Nacionalne konsilestar rromane nacionalne minoritetonendar, pe manifestacija sas o prezidento Dalibor Nakić, prezidento thaj membro Gatisarimašće odborestar, Pava Čabrilovski thaj Klaudija Kurina, membro Konsilesko thaj pokrajinaći dikhljardi Jelena Jovanović thaj membro Konsilesko thaj prezidento Rromane kulturaće maškaresko ando Pančevo, Stevan Jovanović.

Paša prezidento guvernako, Irena Slavković, ćherutno ćidimasko sas vi o membro Konsilesko andar Novi Kneževac, Miloš Roštaš

O Prezidento Nakić ando piro vaćardipe manušenđe save aviline sar vi ando mothodipe pale medije vaćarda po bari khetanimasko bućaripe e guvernava Novi Kneževac thaj pokrajinaće organonenca andar sa jekh kotor inkluzijako e Rromengo thaj inkalda – „Kasave projekturja, save sas vortosarde po ekonomikano zurjavipe e Rromengo, si but semne pala rromani populacija. Majanglal, kaj o anglunipe ando kava kotor crdel vi o anglunipe ande aver kotora – sar kaj si bešipe thaj sikavipe. Ande paluni vrjama vinato agenda sa majbut lel semnipe thaj kamlipe si manđe kaj amen, sar o them, šaj te das amaro cikno kotor te amari raštra Srbija anglunisarel vi ando kava kotor. Amen sar amalipe kamas te bućaras, te pire bućarimava das amaro kotor te amari raštra del anglal. But si lačhe te savorra sar amalipe boldasmen palo sikavipe thaj bućaripe, a niči te avas hasnarimatarja katar socijano ažutisaripe.
E inkluzija e Rromenđi si dujrigako proceso. Ažutisarav te o agorisaripe kale projektosko avel teljaripe tumare bućarimasko.“

Ando piro vaćardipe, e pokrajinaći dikhljardi thaj membro Konsilesko, dija svato pale phandipe thaj đindo e Rromengo ande institucije, sar vi palo sikavipe, bućaripe thaj aver semne segmenturja amalimašće trajostar.

Pokrajinaći dikhljardi Jelena Jovanović sikada čaljardipe godoleja kaj ande vizita Guvernaće Novi Kneževac, ande savi e Rroma len 10 % populacijatar (sar jekh katar trin guverne ande Vojvodina savi inćaren majbut Rroma).

Pašo therdipe bućarimasko, sikavipe si vareso so si amenđe maj semno sar vazdelapes o than rromane amalimasko thaj saste amalimasko, mothoda e Jovanović.

Majdur kamav te inkalav kaj e guverna Novi Kneževac inćarel lokaloske programurja ando kotor Lokaloske Akcione Planosko pala Rroma save nakhavenpes. But si semno kava projekto thaj socijalno preduzetništvo (bućaripe). Godova si vareso so si avutnipe. Semno si kaj tumen nakhline o sićope.

O projekto mol 138 milje evra, katar savo 85 % fundurjendar del Evropaći unija, a aver fundurja lokalosko korkorroortuipe. Dži akana ando kotor projektosko ćerdapes o sićope rromane populacijako palo ćidipe gunojengo, analiza katar akanutni situacija, therdine si e šeja (25 električne kargo bicikle) save avena uladine kolenđe save ćiden o gunoj thaj teljardi si e registracija pale forutne ćidimata, save avena fundo pala bućarimata palo ćidipe gunojengo savesa bućarena e membrurja kale ćidimastar.

Fundosaripe socijalne firmako si šajipe palo therdipe bućarimasko socijalno dukhade kupengo pala bućaripe ćidimasko sekundarne materijalurjengo, mothoda e prezidento guvernako Irena Slavković.

Pala mende si godova semno projekto maškarvelarako khetaninmaske bućarimasko thaj jekh ando rîndo projekturjendar save nakhavas khetanimaske bućarimasko e partnerenca andar Ungriko. Pindžardo si fakto kaj amen si pharipe e gunojesa, a po kava varo agorisaras kotor godole pharimasko. Dasa bućaripe vi pala varesavo đindo amare forutnengo thaj ažutisarasa lenđe te majloće araćhen o bućaripe. Po kamlipe si te o projekto nakhavelpes ande planirime vrjama, vi opral aktuelne epidemiološke mere lesamalimašće.

Sar mothoda Zoran Tomić, menadžero projektosko, dži akana e manušenca andar rromani populacija sas ćerdine bućarimašće kotora (radionice), save ažutisarena lenđe te araćhen, jal te teljaren piro bućaripe.

Paćav kaj kava projekto avela angluno aver projekturjendar save tumen, sar kupa, avena ando šajipe te theren, mothoda o Tomić. Gîndiv kaj ande godova šaj te inćaren ažutisaripe vi amare partnerendar andar ungriko, savenca šaj te inćaren lundžo, khetanimasko bućaripe. E manušenđe svato dija vi o Mikloš Koso, andar ćidipe „Kefe“ andar Ungriko savo liparda kaj sar kaja inćardinepe aver radionice e forutnenca pe aver kotor velaraći. Pe godova varo delpes ažutisaripe manušenđe save trajil paše vele palo bućarumasko angažmano. O festivalo ćidimatengo sekundarne materijalurjengo agorisardino si e koncertova rromane đilabimasko.

O festivalo ćidimatengo sekundarne materijalurjengo agorisardino si e koncertova rromane đilabimasko.

Video sikadipe: